Пјесме

„Стојимо пред Десиним песмама пријатно изненађени и дирнути што је она, иако није била књижевно школован аутор, имала осећај за поезију и оно нешто што је неопходно у поезији, а то су: емоција и искреност, као и фина мелодија слободног стиха (у неким песмама риме су присутне местимично и необавезно). Све су Десине песме обојене емоцијама, а искреност, односно истина њеног певања јесте нит која се провлачи у сваком стиху без обзира на то да ли је он у књижевно‐уметничком смислу више или мање успешан. Које су то Десине песничке теме? Шест циклуса књиге откривају њена главна тематска језгра. То су: у првом циклусу описне песме, путописне у другом, родољубиве и политичке у трећем, песме за децу у четвртом, песме–сећања а можемо рећи и елегије о прошлости у петом циклусу, и мисаоно‐имагинативне песме које обзнањују Десина размишљања са већим или мањим уделом маште у завршном, шестом циклусу.

Уместо даљих напомена о поезији, на крају треба нагласити ово: књигом песама, постхумно објављеном, Деса Сокнић добија један нови живот. То није фраза него истина дубоко доживљена. Јер ове песме доносе један, само њен свет, и показују велику сличност између Десиних песама и ње као особе. А та сличност нека буде оцртана овим речима: истинска осећајност и доброта.” (из рецензије Маје Белегишанин Ивановић)