„Милинковићева поезија је за часне људе, са јасним опредељењима према човеку; она је за оне читаоце који се руководе светлошћу и полетом духа, а не тренутним задовољством. Јасно издиференцирани ставови, часни, витешки манири доприносе да се лирски субјекат са истим интензитетом радује сусрету са пријатељем, професором и вољеном женом, да осети горчину Ниобине сузе и дубину Орфејевог уздаха.
Милинковић је овом песничком збирком показао да је могуће из сопственог лирског набоја мислити на друге и о другима; да лакоћа певања долази из искрености онога који пева и да је искреност израженог, мерило и основ у свим епохама и књижевним правцима. […] Још једном је потврдио значај и сврсисходност певања, а себе је показао као рефлексивног песника јасних асоцијација, лиричара који је овладао мером, како у погледу организације стиха, тако и у погледу дозирања емоција. То је допринело да његова поезија буде јасна, лепа, складна, свежа и модерна истовремено.“ (из поговора мр Предрага Јашовића)
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Pregled shvatanja politike
Кроз живот
Црвени руж
Да се прича и памти
Filozofija politike II. Moć i moral
И крв је горела
Звјездани вијенац изнад планине
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Из дневника о прочитаним књигама
Завет љубави
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Moć i moral 1. Političko umeće
Буњин село
¿Qué diría Che?
Мирис бадема у Камбоџи
Терор над Србима у Горажду
Сребреница, геноцид над истином
Запис о Јовану
На раскрсници, књига друга
У хоризонту филозофске историје
Троугао
Слике и сећања
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Скит
Сновања 