„Милинковићева поезија је за часне људе, са јасним опредељењима према човеку; она је за оне читаоце који се руководе светлошћу и полетом духа, а не тренутним задовољством. Јасно издиференцирани ставови, часни, витешки манири доприносе да се лирски субјекат са истим интензитетом радује сусрету са пријатељем, професором и вољеном женом, да осети горчину Ниобине сузе и дубину Орфејевог уздаха.
Милинковић је овом песничком збирком показао да је могуће из сопственог лирског набоја мислити на друге и о другима; да лакоћа певања долази из искрености онога који пева и да је искреност израженог, мерило и основ у свим епохама и књижевним правцима. […] Још једном је потврдио значај и сврсисходност певања, а себе је показао као рефлексивног песника јасних асоцијација, лиричара који је овладао мером, како у погледу организације стиха, тако и у погледу дозирања емоција. То је допринело да његова поезија буде јасна, лепа, складна, свежа и модерна истовремено.“ (из поговора мр Предрага Јашовића)
Свих ових дана
Вук у ратној причи
Косово и Метохија – српска баштина
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Тетоважа ума
Приче од којих се расте
Браћа
Сабрана дјела, Кратки романи 1
На удици
Српско-турски рат 1912.
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Bea
Догађај код „Српске круне“
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Тражим реч
Putem zaspalog vetra
Турцизми у пивском говору
Моћ умјетничке ријечи
Добрички цветови
Распукле зоре
Звјездани вијенац изнад планине
Француска надахнућа
Српски културни наратив
Писмо галебу
Клетва поља Суранова
Блиске даљине – Москва и Кијев
Капије љубави
Песме и пјесме
Приче из белог града
Терор над Србима у Горажду
Коштана врпца
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Сувишни људи
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Есеји о уметности
Листања 