Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Сунчани поздрав
Проповед
Linije sreće
Књига мудрости и глупости
Тајна Совиног дола
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Смрт, буђење
Причај бако још
На пртинама старине
Умиљанкa
Мирис фочанских ружа
Испирање злата
Порука мудрог зеца
Тако се гради кућа
Троугао 