Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Бешчашће ближњих
Вредновање књижевног текста
Emocije i mišljenje
Samo ja znam
Проза позног Капора (2000–2010)
Црнотравац
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Љубави у доба короне
Капије љубави
Purgatorijum
На раскрсници, књига друга
Терор над Србима у Горажду
Почело је са сновима
Случај сликара Мијушковића 