Сведок и дете Козаре, Јован Шевић пише о ратном времену, о томе како су Козарчани туђи злочин учинили својом снагом и како су се борили против усташких и немачких хорди које су у суровом походу сејале пустош и смрт (у Другом светском рату живот је изгубило преко 40.000 Козарчана).
У Шевићевом приповедању има дубоке туге због непрегледне несреће народа у његовом родном крају 1942. године, али његова племенита мисао о Козари надмоћно бдије над животом и слободом човековом. Пастирево – „устаничко гнијездо“, с чијих се шумовитих висова пружа раскошан видик „све до мајке Козаре на истоку“ – било је у ратном вихору „народна кућа, нада у спас и слободу“.
Очи Симониде Лепе
Хаику записи
Život i poezija Mubere Pašić
Народ од песме већи
Дванаест
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Коштана врпца
Пут у Криводо
Два крста и једна крв
Браћа
Протини записи
Фоча; вријеме и догађаји
Како, Вуче, деца уче
Свакидашње приче
Проза позног Капора (2000–2010)
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Приче из Новог Травника
Од Косова до Косова. II књига
Клетва поља Суранова
Сањалица 