„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Записи Јефимије Обрадове
Човек и време
Сви Адамови гријеси
Аспекти филозофског промишљања историје
Песме и пјесме
Обриси у магли
Преобразбе
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Време са укусом пралина
Мирис фочанских ружа
Кад вратнице шкрипну
Коб
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Најлепше народне бајке
Putem zaspalog vetra
У срцу споменар 