„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Moć i moral 1. Političko umeće
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Искре
¿Qué diría Che?
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Вилма
Kozja ćuprija
Сунчани поздрав
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Pregled shvatanja politike 