„На Дучићевим вечерима поезије у Требињу појавиће се, ненадано, име Божидара М. Глоговца, чија ће моћна и бриљантна мисао кроз стих бљеснути као муња. Загрмиће његов стих као гром, зрелом снагом, мудрошћу тканом и чистотом горског извора надојеном.
Божидар ће од раног дјетињства осјетити, доживјети и упити топлину родитељског огњишта; добити благослов и понијети у бијели свијет као аманет очински. Управо због тога ће он сачувати чари архетипски бритког и раскошног језика који се прелама кроз његову цјелокупну поезију, гдје је начин казивања једноставан, раскошан и мелодичан.
Поезија Божидара М. Глоговца је испуњена топлином, вјером и снагом мушком. Он точи ламент својим прецима, тврдом животу – опором трајању; поезију бола, поноса и пркоса; мирис завичаја и запретаног огњишта.“ (Из рецензије Миладина Томовића)
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Радуј се
Клупко спаса
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Душа на длану
Похвала међу рекама
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Сабрана дјела, Кратки романи 2
На крилима Урила
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
О граде мој; завичајна антипоема 