Буђење је граница сна и јаве, нешто као полујава – полусан. Заправо, и сан и јава. А Отисци буђења уједно су отисци прстију, који помно бележе одјављене снове и досањану јаву.
Као што је, у прошлој збирци, била Са Флором на ти, тако је, овде, Радојкa Милошевић присна са лириком. Толико се поистоветила, усвојила њене ћуди и правила, осетила њене импулсе и њену заводљивост, да се објава, мирне душе, могла насловити – Са поезијом на ти.
Без обзира шта и о чему пише, ауторка лексици даје својства живих створења и залаже се за достојанство изреченог. Наиме, помаже речима да ходају и лете, а не да пузе, тако да имају свој домет и своју судбину, попут људи…
Врата вјетрена – сабране пјесме
Живопис
Do večnosti i natrag
Дневник Леоне Југин
Поруке љубави краљице Итаке
Кад вратнице шкрипну
Бен Акибино путовање по Европама
Писмо галебу
Сеоски адресар за мање упућене
Гласно ћутање
Бијела лица несаница
Последњи ђерам
Са Флором на ти
Скит
Ekonomska stvarnost Meksika
Слике и сећања
Кућни праг
Импулси и утисци
Опиљци
Троугао 