„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Прави Сремац има три шешира
Мојој Херцеговини
Приче сарајевских избјеглица
Живопис
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Песме и пјесме
Од Бога се ушур не тражи
Шавник из заборава
Похвала међу рекама
Тражим реч
Обрадујте најдраже
Очи Симониде Лепе
Ратни дневник, Пале 1993–1995 