Нешто између… добра и зла

„Ова књи­га, ко­ја са­др­жи де­се­так при­ча, под­стак­ну­та је про­ми­шља­њем о до­бру и злу. На­рав­но, ова те­ма је пра­ти­лац чо­вје­чан­ства од ње­го­вог по­стан­ка. Да­кле, ни­је од ју­че. Шта је зло, а шта до­бро, од­у­ви­јек је би­ло пи­та­ње дру­штве­них нор­ми ко­је су у не­ким фа­за­ма исто­ри­је дје­ло­ва­ле ма­ње или ви­ше чвр­сте. Исти­на, и ра­ни­је су би­ла при­сут­на ре­ла­ти­ви­зи­ра­ња у сми­слу: ‘До­бро, али ни­је баш све цр­но или би­је­ло’. Ка­ко они ко­ји до­но­се нор­ме, или их про­сто на­ме­ћу, при­па­да­ју елит­ној кла­си ко­ја има моћ, он­да се и по­ред свих за­кли­ња­ња у јед­на­кост људ­ског ро­да, ре­ал­но де­ша­ва да нор­ме ни­су исте за све. То се у со­ци­ја­ли­зму пре­тво­ри­ло у тзв. двој­ни мо­рал. Је­дан чо­вјек ко­ји ни­је баш про­шао мно­го шко­ле, али је ис­ку­сио мно­го те­шких ства­ри, кон­ста­то­вао је: ‘У за­твор обич­но иду они ко­ји не­ма­ју но­вац’.

Не­ке од ових при­ча има­ју за циљ да чи­та­о­ца, још јед­ном, на­ве­ду на раз­ми­шља­ња о по­ри­је­клу зла. Да ли је то на­сље­ђе­на осо­би­на, да ли је сте­че­на у од­ре­ђе­ном окру­же­њу или је екс­пло­зив­на ре­ак­ци­ја на ту­ђе зло. По­зна­то је да и ‘про­фе­си­о­нал­ци за људ­ске ду­ше’ и да­ље има­ју ма­гло­ви­те ста­во­ве о овим пи­та­њи­ма.

И на­рав­но, у овом кон­тек­сту, да ли је мо­гу­ће до­бро­том по­ти­сну­ти зло. Или да под­сје­тим на на­шег па­три­јар­ха Па­вла ко­ји је за­ва­пио: ‘Бу­ди­мо љу­ди, а не не­љу­ди’. Или, ка­ко је гла­сио рад­ни на­слов ове књи­ге: ‘Не­што из­ме­ђу… љу­ди и не­љу­ди’.

Про­мије­нио сам га, осје­тив­ши се у тре­нут­ку не­до­стој­ним да сво­ја раз­ми­шља­ња на­сло­вим ри­је­чи­ма овог ве­ли­ког чо­вје­ка.“ (Аутор)