Kњигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса… Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. […] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али […] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама… Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
Свитак над Лепеницом
Мирис зрелог жита
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Далеко се чуло
Одјеци Шурманачке јаме
Клетва поља Суранова
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Егзибициониста и други
Нова балканизација српских земаља
O evoluciji jezika
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Очи сунчеве
Човек и време
Ширином ме притишће равница
Нови хладни рат и Србија
Uvod u filozofiju 3. Problemi 