Kњигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса… Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. […] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али […] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама… Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
Филип
Пивска сновиђења
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Храст мајке родне
Душа на длану
Равница та добра вила
Сновања
На удици
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Елегије
Ekonomska stvarnost Meksika
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Ima tako ljudi
Преобразбе
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Само за љубав
Одлазак
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Тетоважа ума
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Смрт, буђење
Приче од којих се расте
Песник и песма
Поглед из оштрог угла
Док се не јаве пијетли
Српски културни наратив 