Књига Милош Обилић у народној поезији и легенди садржи четрдесет текстуалних прилога – народних песама, предања и историјских сведочења о овој величанственој личности српске историје и легенде. У спомен на племениту храброст и јунаштво Милоша Обилића, у књизи је објављено и тридесетак илустрација истакнутих српских сликара.
Сведочанства о Косовском боју чувају помене Милошевог подвига. Животописац Константин Филозоф овако је описао догађај: „Међу војницима који су се борили, пред војском беше неко веома благородан, кога облагаше завидљивци своме господару и осумњичише као неверна. А овај да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику као да је побеглица, и њему пут отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самог гордога и страшнога самодршца. А ту и сам паде од њих.“
Прва вест о изванредном подвигу сачувана је у чувеном писму Фирентинске општине упућеном босанском краљу Твртку, непосредно после битке. Фирентинци јављају да је до њих стигао поуздан глас како се храбри витез, са својих дванаест другова, пробио кроз бојну вреву и у турском логору погубио султана Мурата. У писму се могу прочитати и ове речи: „Срећан над осталима је онај који вођу толике силе, јурнувши му мач у грло и скут, јуначки умори“.
Византијски хроничари из прве половине XV вeка, Францел, Халконкондил и Дука, пишу о догађајима и личностима у вези са Косовском битком. Халконкондил каже да је Милош био „високи племић“ и да је његов подвиг мотивисан слободном вољом чувеног јунака да једним, готово незамисливим, делом обезбеди себи вечну славу. Копљем се устремио на султана и „учинио најдивније дело које нам је познато, убио цара Мурата; а он сам погинуо је величанственом смрћу“.
Милош се жртвује за слободу, за идеју, за небеске, духовне вредности, опредељује се за Царство небеско. Највишу меру том опредјељењу дао је херојским чином, кад је, у борби против непријатеља, земаљски живот заменио за часну смрт. Достојанство живота одбранио подвигом достојним дивљења.
Обриси у магли
Тајна Совиног дола
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Дневник Леоне Југин
Корона
Неурамљене слике с пута
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Нове песме за нове осмехе
Jezik i utelovljenost
Исповест Вуку
Терор над Србима у Горажду
Шта би рекао Че
Laži o sarajevskom ratištu
Вукодолске приче
Клетва поља Суранова
Само за љубав
Елегије
Ја-Тара
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Браћа
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Распукле зоре
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Ходам по дуги
Јахорина 1992–1996, дневник
Звијезда падалица
Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи
Са Флором на ти
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Карађорђе и први српски устанак
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Краљевство за детињство
Душа на длану
Прави Сремац има три шешира
Трунто – остварени сан
Не волим лимун
Капетанова сабља
Звјездани вијенац изнад планине
Захумље-Херцег
Јутарња капија
Козара, споменик нашег памћења
Ко ме све није гласао
Заклон
Поглед из оштрог угла
Српски културни наратив 