„За Милуна Миша Лубарду може се слободно рећи да је своју поетску нарав посветио одгонетању жене.
Лепота коју само жена доноси, није упоредива са неком другом, пре свега што једино она поседује моћ пред којом се разум клања. Лубарда је и у песмама ван ове књиге изградио своје име и показао да је жена узвишена стваралачка тачка којој стреми.
Песник скоро у свим приликама, као и у неприликама које љубав изазива, узима срце за сведока. Оно је јамац свему, било да се ради о срећном или несрећном тренутку. Тренутак све одлучује. То је барутана у којој и ватра станује.“ (Из поговора Слободана Ристовића)
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Ко смо – одакле смо
Клупко спаса
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Прыжок Лилит – Лилитин скок
Поп Јовичина буна
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Ограничење и искључење уговорне одговорности
Сонети у три круга
Jezik i utelovljenost
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Срцеведац
Календеровци
Преобразбе 