„За Милуна Миша Лубарду може се слободно рећи да је своју поетску нарав посветио одгонетању жене.
Лепота коју само жена доноси, није упоредива са неком другом, пре свега што једино она поседује моћ пред којом се разум клања. Лубарда је и у песмама ван ове књиге изградио своје име и показао да је жена узвишена стваралачка тачка којој стреми.
Песник скоро у свим приликама, као и у неприликама које љубав изазива, узима срце за сведока. Оно је јамац свему, било да се ради о срећном или несрећном тренутку. Тренутак све одлучује. То је барутана у којој и ватра станује.“ (Из поговора Слободана Ристовића)
Песме и пјесме
Generatorska lingvistika
Карађорђе и први српски устанак
На усни кап меда
Бијела лица несаница
Завичајне бакве
Буњин село
Сабрана дјела, Приче
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Скит
Prošle noći
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Звјездани вијенац изнад планине
Искре
Моћни штит
Распукле зоре
Слике и сећања
На удици
Клон 