„За Милуна Миша Лубарду може се слободно рећи да је своју поетску нарав посветио одгонетању жене.
Лепота коју само жена доноси, није упоредива са неком другом, пре свега што једино она поседује моћ пред којом се разум клања. Лубарда је и у песмама ван ове књиге изградио своје име и показао да је жена узвишена стваралачка тачка којој стреми.
Песник скоро у свим приликама, као и у неприликама које љубав изазива, узима срце за сведока. Оно је јамац свему, било да се ради о срећном или несрећном тренутку. Тренутак све одлучује. То је барутана у којој и ватра станује.“ (Из поговора Слободана Ристовића)
Косово и Метохија – српска баштина
Којекуде – Срби у памет се
У кругу књижевних и филозофских есеја
Život i poezija Mubere Pašić
Питома долина Лашва Брод
Срцеведац
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Вилин коњиц
Тетоважа ума
Пољубне и погубне песме
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Кобни дани и хор мртвих душа
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Песник и песма
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918) 