„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Опиљци
Буњин село
Pregled shvatanja politike
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Moj brat Jovan Rašković
Шта те боли, Јупитере?
Гласно ћутање
Сложио чича стотину прича
Čuvam te Istanbule
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Приче
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
На ручку са животом
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Отисци буђења
Doček 