„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Сабрана дјела, Пад Крајине
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Козара, споменик нашег памћења
Јутарња капија
Игром до смисла
Биље света оком детета
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Filozofija politike II. Moć i moral
Knjiga o Mostaru
Са Флором на ти
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Крваво љето у Љубињу 1941.
Тешко је бити утишан до краја
Живопис
Нова овидљавања
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Кобни дани и хор мртвих душа
Давидов свет
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Похвала међу рекама
Импулси и утисци
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац 