„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Ловац
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Влаховићи код Љубиња
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Приватни час историје
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Фоча; вријеме и догађаји
Nepoznati gost
Љубавно пијанство
Ланац око ветроказа
Протини записи
Сложио чича стотину прича
Плава вода 