„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Клупко спаса
Вилма
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Фото-записи
Свети Сава
Сновања
Распукле зоре
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Ћирило и Методије
Пастирево
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Шта те боли, Јупитере?
Душа на длану
Сабрана дела Бошка Ломовића
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Сабрана дјела, Приче
Са Флором на ти
Тумарања
Похвала међу рекама
Мамино ја
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Плава вода 