Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“

„Мо­но­гра­фи­ја под на­сло­вом Из кул­тур­не исто­ри­је Мр­ко­њић Гра­да – Срп­ско пра­во­слав­но цр­кве­но пје­вач­ко дру­штво ‘Ни­ко­ла­је­вић’ исто­ри­ча­ра Ми­ле­та Ста­ни­ћа јед­на је од рет­ких књи­га по­све­ће­них ис­тра­жи­ва­њу ма­њих или ма­лих сре­ди­на, ко­је су у но­вом вре­ме­ну че­сто оста­ја­ле на мар­ги­ни кул­тур­ног раз­во­ја, а ко­ји је у про­шло­сти био бо­гат, са­др­жа­јан и по­знат и вред­но­ван из­ван ло­кал­них гра­ни­ца. Тим рет­ким књи­га­ма при­па­да исто­ри­јат кул­тур­ног жи­во­та Мр­ко­њић Гра­да од кра­ја XIX ве­ка до Дру­гог свет­ског ра­та.

Мо­но­гра­фи­ја са­др­жи пред­и­сто­ри­ју и исто­ри­ју Срп­ског пра­во­слав­ног цр­кве­но пје­вач­ког дру­штва ‘Ни­ко­ла­је­вић’ из Мр­ко­њић Гра­да (Вар­цар Ва­ку­фа), то­ком око пет де­це­ни­ја тра­ја­ња жи­вог кул­тур­ног ра­да, по­чев­ши од при­пре­ма за ства­ра­ње Дру­штва пре­ко ње­го­вог плод­ног и раз­новр­сног кул­ту­р­ног ра­да и де­ло­ва­ња до пред Дру­ги свет­ски рат. Овом те­мом и овом књи­гом за­хва­ће­но је мно­го ви­ше гра­ђе од оне ко­ја се од­но­си са­мо не­по­сред­но на рад Дру­штва, ко­је је оку­пи­ло око се­бе цр­кве­ну и школ­ску омла­ди­ну, све оне ко­ји су се ба­ви­ли кул­ту­рним жи­во­том (му­зи­ча­ре, љу­би­те­ље књи­га, глум­це ама­те­ре и др.), као и оне ко­ји су до­при­но­си­ли ње­го­вом ра­ду, учи­те­ље, све­ште­ни­ке, ин­те­лек­ту­ал­це, за­на­тли­је, уз све дру­ге гра­ђа­не ко­ји су би­ли све­сни нео­п­ход­но­сти оку­пља­ња, по­себ­но омла­ди­не, ра­ди очу­ва­ња сво­га на­ци­о­нал­ног и вер­ског иден­ти­те­та. У овој мо­но­гра­фи­ји се сто­га огле­да­ју, исто­ри­ја, дру­штве­ни и по­ли­тич­ки жи­вот, ве­ра, бор­ба за очу­ва­ње свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, али и ре­а­лан и при­ва­тан жи­вот и дру­штве­не окло­но­сти, ве­ли­ки на­пор на кул­тур­ном уна­пређ­ењу сре­ди­не и раз­ви­ја­њу све­сти о свом на­ци­о­нал­ном и вер­ском при­пад­ни­штву.

Бо­га­ту гра­ђу ко­ја је ре­зул­тат Ста­ни­ће­вог ду­гог ар­хив­ског, би­бли­о­теч­ког, ис­тра­жи­вач­ког ра­да и ис­пи­ти­ва­ња ре­ал­них окол­но­сти, као и ње­го­вих дру­гих на­пи­са раз­вр­стао је у две це­ли­не. Пр­ву чи­ни пред­и­сто­ри­ја осни­ва­ња Дру­штва, а дру­гу осни­ва­ње и рад Дру­штва то­ком че­ти­ри де­це­ни­је по­сто­ја­ња. Из­ме­ђу ова два де­ла по­сто­ја­ла је из­у­зет­но ја­ка ве­за јер су по­кре­та­чи основ­не иде­је ње­но оства­ре­ње при­пре­ма­ли још од кра­ја де­ве­те де­се­ни­је XIX века (Пр­ви по­ку­шај осни­вања пе­вач­ког дру­штва) а ка­да је до­шло до осни­ва­ња они су во­ди­ли ње­гов рад на нај­бо­љи на­чин.” (Из Поговора академика Злате Бојовић)