ЈЕСЕЊЕ БОЈЕ
Дахом склањам мрежу танану,
ремек дело
вештог плетача,
у сенци довољне дубине,
испред слике јесењих боја.
Прибојавам се, дах задржавам.
Шта ако се лишће заковитла
и полети изнад дрвећа,
изнад видика
и прекрије одслик импресија сликаревих,
мајстора нијанси септембарских?
Сузе радоснице обуздавам,
могу боје да се разлију,
жута река да потече
или да се пут ожучен
преда мном простре
и понуди да њиме кренем.
Страхови ми кроз вене теку
да је урокљив поглед не измени.
Трепавице брзо склапам,
завеса тамна слику заклања
и ја јој се сада дивим.
Али, кроз сећање.
О граде мој; завичајна антипоема
Не тражим да знаш
Ђевич камен
Обећала сам себи
Пут према изгреву сунца
У царству вилиног коњица
Егзибициониста и други
Сабрана дјела, Пад Крајине
Човек и време
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
У срцу споменар
Шума савијеног дрвећа
Причај бако још 