„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Равница та добра вила
Košmari
Невеста на прагу
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Стаза
Којекуде – Срби у памет се
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Пут према изгреву сунца
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Нови хладни рат и Србија
Професор Златоусти Алкион
Бешчашће ближњих
Шта би рекао Че
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Ликови жена у Андрићевом делу
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Из дневника о прочитаним књигама
Помени 