„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Не тражим да знаш
Причај бако још
Ена са насловне стране
Црнотравац
Сто песама за Максима
Егзибициониста и други
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Сложио чича стотину прича
Почело је са сновима
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Истина о смрти је лаж
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Слика
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Знамените жене и владарке српске
Свакидашње приче
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Прегршт прича
Prošle noći
Шишке и заљубишке
Panonska trilogija
Ћирило и Методије
Коштана врпца 