Филозофију покрећу сусрети човека са собом, с људима и светом око себе од кога се не може раздвојити. Многи су зачуђеност и запитаност сматрали основним подстицајима филозофије. Има и других подстицаја. По Делезу, у њих спада и осећање срамоте због сталног људског склапања компромиса. Како човек да постигне и одржи усправан ход када је углавном навикао да подноси неподношљиво? Да ли би могао да опстане ако би стално био на страни добра и истине, ако би се трудио да не одустаје од слободе? Могу ли се односи међу људима уредити тако да човек не буде принуђен да се стално сагиње и пристаје да буде сапет? Филозоф не може да се помири с постојањем света испуњеног ограниченим, фиктивним људима, „живим мртвацима“. Он је и ангажован, чак и када се ангажовање не примећује или је узалудно, на мисаоном потврђивању „света живота“. Он је заиста филозоф ако се не скрива иза појединаца или еснафа, институције, партије, религије, нације, државе и говори и пише само у своје име…
Linije sreće
Сабрана дјела, Кореспонденција
Корона
Ширином ме притишће равница
Зора над Боровњацима
Равница та добра вила
Храст мајке родне
Тешко је бити утишан до краја
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Крваво љето у Љубињу 1941.
Прилози за Досије Стари Брод 1942. 