Филозофију покрећу сусрети човека са собом, с људима и светом око себе од кога се не може раздвојити. Многи су зачуђеност и запитаност сматрали основним подстицајима филозофије. Има и других подстицаја. По Делезу, у њих спада и осећање срамоте због сталног људског склапања компромиса. Како човек да постигне и одржи усправан ход када је углавном навикао да подноси неподношљиво? Да ли би могао да опстане ако би стално био на страни добра и истине, ако би се трудио да не одустаје од слободе? Могу ли се односи међу људима уредити тако да човек не буде принуђен да се стално сагиње и пристаје да буде сапет? Филозоф не може да се помири с постојањем света испуњеног ограниченим, фиктивним људима, „живим мртвацима“. Он је и ангажован, чак и када се ангажовање не примећује или је узалудно, на мисаоном потврђивању „света живота“. Он је заиста филозоф ако се не скрива иза појединаца или еснафа, институције, партије, религије, нације, државе и говори и пише само у своје име…
Види корпу Додали сте „Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka” у Вашу корпу.
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Кнегиња Љубица
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Знамените жене и владарке српске
Сложио чича стотину прича
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
The Keys to Life
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka 