Филозофију покрећу сусрети човека са собом, с људима и светом око себе од кога се не може раздвојити. Многи су зачуђеност и запитаност сматрали основним подстицајима филозофије. Има и других подстицаја. По Делезу, у њих спада и осећање срамоте због сталног људског склапања компромиса. Како човек да постигне и одржи усправан ход када је углавном навикао да подноси неподношљиво? Да ли би могао да опстане ако би стално био на страни добра и истине, ако би се трудио да не одустаје од слободе? Могу ли се односи међу људима уредити тако да човек не буде принуђен да се стално сагиње и пристаје да буде сапет? Филозоф не може да се помири с постојањем света испуњеног ограниченим, фиктивним људима, „живим мртвацима“. Он је и ангажован, чак и када се ангажовање не примећује или је узалудно, на мисаоном потврђивању „света живота“. Он је заиста филозоф ако се не скрива иза појединаца или еснафа, институције, партије, религије, нације, државе и говори и пише само у своје име…
Скит
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Звјездани вијенац изнад планине
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Човек и време
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Košmari
Приватни час историје
Рудо у Великом рату 1914–1918.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Огледи, бесједe, есеји
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu 