„Емоције су специфична душевна стања, која су праћена како телесним променама, тако и променама у понашању. Оне могу да буду усмерене ка нечему (као кад је у питању ‘љубав’), или од нечега (ако је реч о ‘мржњи’), а што зависи од предмета емоције. У религији, уметности, па и у филозофији, емоцијама је била приписивана и значајна сазнајна функција.
Наше разматрање феномена емоција темељиће се на сазнањима савремене когнитивне науке. Као полазиште у том смислу послужиће нам две премисе:
- према првој, емоције треба схватити као (својеврсно) кретање у емотивном простору, а
- према другој, емоције нису ништа друго до (специфичан) начин мишљења.
Идеја о емоцијама као кретању односи се на специфично осећање човека да се налази у ситуацији која се разликује од уобичајене (‘нормалне’) ситуације у којој може да се налази. То ‘емотивно кретање’ може да усмерава људе једне према другима (што се манифестује кроз речи као што су љубав, драг, привлачан, весео и сличне), али и да одбија људе једне од других (а што се изражава кроз речи као што су мржња, понижен, мрзовољан, огорчен или крив). Разматрање емоција / човековог емотивног искуства у димензијама (емотивног/афективног) простора добро илуструју различити облици његовог понашања у ситуацијама кад је он, на пример, заљубљен, забринут, тужан или љут.
Емоције се такође разликују и по дубини. Та дубина зависи од природе емоција. Она може да се манифестује експлицитно, као кроз речи као ‘дубок’ (што илуструје пример ‘дубока старост’ и њему слични), али и имплицитно, кроз одговарајући избор у паровима речи (у пару речи љубав/симпатија, прва реч изражава ‘дубљу’ емоцију од друге).
Уз овакав приступ проучавању емоција треба додати да се он одвија у склопу нове/утеловљене когнитивне науке. Когнитивна наука данас се темељи на утеловљености, а што се односи на ‘разумевање улоге човековог тела у свакодневним когнитивним активностима’.“ (Аутор)
Пут према изгреву сунца
Смијешано најлакше се пије
Нови хладни рат и Србија
Prošle noći
Studies on English and Serbian Language
Тетоважа ума
У царству вилиног коњица
Izbegličke suze
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
На усни кап меда
Ораховица на Озрену
Приватни час историје
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Велико срце
Иза високог зида
Одјеци Шурманачке јаме
Прсти лудих очију
Феномен Чековић
Прамен среће
Пастирево
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Клупко спаса
Сабрана дјела, Приче
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Знамените жене и владарке српске
Огледало душе
Злочини над Србима у Великом рату
Јахорина 1992–1996, дневник
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Ружокрадица
Два крста и једна крв
Протини записи
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Срицање облака
Аспекти филозофског промишљања историје
Сабрана дјела, Балкански синдром
Jezik i utelovljenost
Through Genocide to a Greater Croatia
Школе у држави Немањића
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Радуј се
Турцизми у пивском говору
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka 