„Пред нама је збирка рефлексивне поезије. Полазећи од тога да је Љиљана љубитељ енигматике, загонетања, квизова, читајући пажљиво њене песме, у њима сам, са намером, тражила нека скривена значења, за која сам била сигурна да постоје. Поред значења која се читаоцу на први поглед намећу, пронашла сам и друга, вероватно, не сва, за која само аутор зна. Запажа се да јој је метафора често изражајно средство. Понекад је само стих, део или целу строфу њомe изразила, понекад је читаву песму у метафору пресвукла.
Слободним стихом дочарала је неомеђено певање, погодно за вишезначењско тумачење, које дозвољава читаоцу да у њима нађе смисао према сопственом осећају. У међупросторима казивања оставља довољно места за предах, прикупљање снаге за хватање залета, за узлет.” (Из поговора Радојке Милошевић)
Блиске даљине – Москва и Кијев
Унац: од 1600. до 1878. године
Свети Сава
Влаховићи код Љубиња
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Равница та добра вила
Последњи ђерам
Шта би рекао Че 