Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Последњи ђерам
Завичајне бакве
Песништво Вука Крњевића
Проблеми, писци, дела VI
Вилин коњиц
Бијела лица несаница
Проблеми, писци, дела VII
Клупко спаса
Ликови жена у Андрићевом делу
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања 