Наслов књиге поезије Бијела лица несаница Милене Дрпа шаље нам искуствену поруку, која се може тумачити на два начина, остављаjући могућност читаоцу да га уведе у позитивну мисао о несаници, јер придев „бијела“ ублажава општи појам несанице.
Лирски субјекат се пита зашто је живот међу вихоровима и да ли ће сузе река са снажним обалама, које би могла сачувати бар мало капи за будуће време, оснажити „весели глас човјека“ или заувек завршити у загушљивим тунелима. Песникиња се ослања на своје доба и лирско-животни простор емотивним срцем проживљен, оживљавајући исповедни тон својих животних преокупација.
Косово и Метохија – српска баштина
Којекуде – Срби у памет се
У кругу књижевних и филозофских есеја
Život i poezija Mubere Pašić
Питома долина Лашва Брод
Срцеведац
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Вилин коњиц
Тетоважа ума
Пољубне и погубне песме
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Кобни дани и хор мртвих душа
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World 