Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915

„У увод­ном де­лу књи­ге Осто­јић на­во­ди да су га на из­у­ча­ва­ње по­ме­ну­те те­ма­ти­ке под­ста­кли ‘из­мије­ша­ни гро­бо­ви рат­ни­ка срп­ске Ужич­ке вој­ске, цр­но­гор­ског Сан­џач­ког од­ре­да и ру­ђан­ских до­бро­во­ља­ца, ко­ји су узе­ли оруж­је да бра­не сво­ју род­ну гру­ду и жи­во­те сво­јих нај­ми­ли­јих’. То­ком чи­та­ња ру­ко­пи­са књи­ге Бе­дем на Дри­ни ја­сно се ви­ди да су у бор­ба­ма на Гор­њо­дрин­ском фрон­ту уче­сто­ва­ле не са­мо ору­жа­не сна­ге две срп­ске кра­ље­ви­не (Цр­на Го­ра то 1914. и 1915. го­ди­не не­дво­сми­сле­но је­сте, што до­бро мо­же­мо ви­де­ти из про­гла­са кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа од 6. ав­гу­ста 1914. или, на при­мер, де­пе­ше ко­ју је Вр­хов­на ко­ман­да 31. ок­то­бра 1915. упу­ти­ла ко­ман­дан­ту Сан­џач­ке вој­ске), већ и Ср­би из Гор­њег Под­ри­ња ко­ји су се као до­бро­вољ­ци бо­ри­ли про­тив тру­па Цр­но-жу­те мо­нар­хи­је.

Предраг Осто­јић је, осла­ња­ју­ћи се на ра­зно­вр­стан и ква­ли­те­тан при­ку­пље­ни ма­те­ри­јал (нео­бја­вље­на гра­ђа из ар­хив­ских уста­но­ва у Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри, збор­ни­ци об­ја­вље­них до­ку­ме­на­та, по­пи­си, пе­ри­о­ди­ка, днев­ни­ци, исто­ри­о­граф­ска и дру­га ли­те­ра­ту­ра, усме­на ка­зи­ва­ња), ус­пео да пру­жи це­ло­ви­ту и са­др­жај­ну ре­кон­струк­ци­ју при­ли­ка и зби­ва­ња на Гор­њо­дрин­ском фрон­ту у пе­ри­о­ду од по­чет­ка рат­них деј­ста­ва до Мој­ко­вач­ке бит­ке. Осим при­ка­за рас­по­ре­да сна­га и же­сто­ких бор­би ко­је су под­ра­зу­ме­ва­ле ве­ли­ко ју­на­штво, али и вид­не гу­бит­ке на срп­ској стра­ни, од­но­сно ре­кон­струк­ци­је са­мих де­ша­ва­ња на овом око 120 ки­ло­ме­та­ра ду­гач­ком фрон­ту, ко­ји је об­у­хва­тао те­ри­то­ри­ју ко­ја се на­сла­ња­ла на ре­ку Та­ру, а по­том про­стор ко­ји је дуж ре­ке Дри­не во­дио од Фо­че до До­бру­на, ва­жно је што је аутор ука­зао на ве­зу и зна­чај ко­ји су опе­ра­ци­је на Гор­њо­дрин­ском фрон­ту има­ле за ток и ис­ход би­та­ка ко­је је срп­ска вој­ска во­ди­ла 1914. и 1915. го­ди­не.

Вре­ди ис­та­ћи да је у мо­но­гра­фи­ји Бе­дем на Дри­ни ја­сно при­ка­зан про­цес то­ком ко­га је сла­бо на­о­ру­жа­на и ло­ше опре­мље­на цр­но­гор­ска Сан­џач­ка вој­ска од ле­та 1914. и пр­вих ‘не­ко­ор­ди­ни­са­них опе­ра­ци­ја’ по­сте­пе­но пре­ра­сла у ре­спек­та­бил­ну сна­гу ко­ја је мо­гла да из­вр­ша­ва сло­же­не за­дат­ке и ко­ја је до кра­ја 1915. оства­ри­ла ви­дан на­пре­дак ‘у свим еле­мен­ти­ма вој­не стра­те­ги­је и вје­шти­не’. Пра­те­ћи де­таљ­но ак­тив­но­сти Сан­џач­ке вој­ске аутор по­би­ја тврд­ње о то­ме да се она то­ком аустро­у­гар­ске офан­зи­ве у дру­гој по­ло­ви­ни ок­то­бра 1914. по­ву­кла са по­ло­жа­ја пре­ма Са­ра­је­ву услед ‘сла­бо­сти, ку­ка­вич­лу­ка или из­да­је бра­ће’. Пре­ма ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња Предрага Осто­ји­ћа, то по­вла­че­ње би­ло је усло­вље­но ‘спле­том објек­тив­них окол­но­сти’. У књизи су ја­сно ис­так­ну­ти уло­га и зна­чај, спо­соб­ност и струч­ност Јан­ка Ву­ко­ти­ћа. Осто­ји­ћ сма­тра да те опе­ра­ци­је и бор­бе ко­је је Сан­џач­ка вој­ска во­ди­ла од 22. ок­то­бра 1915. до 8. ја­ну­а­ра 1916. пред­ста­вља­ју ‘не­сва­ки­да­шњи […] при­мјер жр­тво­ва­ња јед­не вој­ске, ра­ди спа­се­ња дру­ге, због брат­ске љу­ба­ви, ра­ди обра­за и ча­сти’. Чи­та­ју­ћи Бе­дем на Дри­ни по­ста­је нам ја­сно због че­га је на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба аустро­у­гар­ске вој­ске Кон­рад Хе­цен­дорф, го­во­ре­ћи о от­по­ру цр­но­гор­ских вој­ни­ка при­ли­ком ‘трој­не­ ин­ва­зи­је’ на Ср­би­ју, ка­сни­је из­ја­вљи­вао: ‘Бо­ри­ли смо се са ју­на­ци­ма из бај­ке’.“ (Из Поговора Момира Н. Нинковића)