Јунски устанак у горњој Херцеговини 1941. године био је варница из које се разбуктао пожар четворогодишње ослободилачке борбе против фашистичких окупатора и њихових домаћих помагача. Био је то спонтани општенародни бунт Срба против злочина Независне Државе Хрватске. Додатни повод је и улазак Совјетског Савеза у рат против сила Осовине и непоколебљива вера херцеговачких Срба у снагу Русије.
Реч је о првом оружаном устанку у Хитлеровој „европској тврђави“, у коме је учествовало целокупно српско становништво, без поделе на партизане и четнике до које ће доћи доцније. Највећи успех Јунског устанка лежи у томе што је осујетио, бар привремено, пројектовану усташку геноцидну „видовданску акцију“ и довео до поновне италијанске реокупације Херцеговине.
Будући да јој није пошло за руком да част покретања отпора против фашизма припише себи нити да аргументовано оспори чињеницу да је Јунски устанак у Херцеговини подигнут пре комунистичког позива, руководећа партијско-политичка структура социјалистичке Југославије одлучила је да тај устанак игнорише.
Сабрана дјела, Пад Крајине
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Поп Јовичина буна
Пасош за небо 