Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи

Јун­ски уста­нак у гор­њој Хер­це­го­ви­ни 1941. го­ди­не био је вар­ни­ца из ко­је се раз­бук­тао по­жар че­тво­ро­го­ди­шње осло­бо­ди­лач­ке бор­бе про­тив фа­ши­стич­ких оку­па­то­ра и њи­хо­вих до­ма­ћих по­ма­га­ча. Био је то спон­та­ни оп­ште­на­род­ни бунт Срба про­тив зло­чи­на Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. Додатни повод је и ула­зак Со­вјет­ског Са­ве­за у рат про­тив си­ла Осо­ви­не и не­по­ко­ле­бљи­ва ве­ра хер­це­го­вач­ких Ср­ба у сна­гу Ру­си­је.

Реч је о пр­вом ору­жа­ном устан­ку у Хи­тле­ро­вој „европ­ској твр­ђа­ви“, у ко­ме је уче­ство­ва­ло це­ло­куп­но срп­ско ста­нов­ни­штво, без  по­де­ле на пар­ти­за­не и чет­ни­ке до ко­је ће до­ћи доц­ни­је. Нај­ве­ћи успех Јун­ског устан­ка ле­жи у томе што је осу­је­тио, бар при­вре­ме­но, про­јек­то­ва­ну уста­шку ге­но­цид­ну „ви­дов­дан­ску ак­ци­ју“ и довео до поновне италијанске реокупације Херцеговине.

Бу­ду­ћи да јој ни­је по­шло за ру­ком да част покретања отпора против фашизма при­пи­ше се­би ни­ти да ар­гу­мен­то­ва­но оспо­ри чи­ње­ни­цу да је Јун­ски уста­нак у Хер­це­го­ви­ни по­диг­нут пре комунистичког по­зи­ва, ру­ко­во­де­ћа пар­тиј­ско-по­ли­тич­ка струк­ту­ра со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је од­лу­чи­ла је да тај уста­нак иг­но­ри­ше.