Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Заклон
Аспекти филозофског промишљања историје
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Далеко се чуло
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Турцизми у пивском говору
Српско-руска сусретања
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Јелена, мајка које нема
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Prose and Poetry Selection
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Тајна Добровољачке улице
Учитељица
Проблеми, писци, дела VI
Босанска голгота, слом снага ЈВоУ у Босни 1945. године
Питома долина Лашва Брод
Сабрана дјела, Кореспонденција
Нови хладни рат и Србија
Травничке свјетиљке
Козара, споменик нашег памћења 