Вера Радека
Вера Радека рођена је 1949. године у Сарајеву. Школовала се у Слатини (бивша Подравска Слатина, у Републици Хрватској). Завршила је средњу економску школу, а након доласка у Београд, 1967. године, радила је у електронској индустрији. Писањем поезије почела је да се бави у својим педесетим годинама и, како песникиња сама каже, то је био њен одговор на трагичне животне околности у друштву и породици. Њен син јединац, Горан Радека, положио је свој млади живот за одбрану отаџбине. Oбјавила збирке песама „Знам да никад не смем стати“ (2023), „Луна ми је сведок“ (2024), „Чувам те Истанбуле“ (2024) и путопис „Сећања и осећања“ (2024). Члан је Песничког друштва „Раде и пријатељи“. Живи у Београду.
Kozja ćuprija
Одсјај душе
На удици
Дневник Леоне Југин
На трећој тераси
Плава вода
Манифест - песме очаја
Преобразбе
Вајар свјетлости
Поглед из оштрог угла
Колонија Сечањ; спомен-књига поводом 65 година колонизације
Црнотравац
Фото-записи
У времена кругу
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
У царству вилиног коњица
Ена са насловне стране
Трунто – остварени сан
Мирис зрелог жита
Заклон
Laži o sarajevskom ratištu