Вера Радека
Вера Радека рођена је 1949. године у Сарајеву. Школовала се у Слатини (бивша Подравска Слатина, у Републици Хрватској). Завршила је средњу економску школу, а након доласка у Београд, 1967. године, радила је у електронској индустрији. Писањем поезије почела је да се бави у својим педесетим годинама и, како песникиња сама каже, то је био њен одговор на трагичне животне околности у друштву и породици. Њен син јединац, Горан Радека, положио је свој млади живот за одбрану отаџбине. Oбјавила збирке песама „Знам да никад не смем стати“ (2023), „Луна ми је сведок“ (2024), „Чувам те Истанбуле“ (2024) и путопис „Сећања и осећања“ (2024). Члан је Песничког друштва „Раде и пријатељи“. Живи у Београду.
Обећала сам себи
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
У хоризонту филозофске историје
Бијела лица несаница
Приче
У времена кругу
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Прави Сремац има три шешира
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Злочини над Србима у Великом рату
Док се не јаве пијетли
Прокине приче
Месец у коси
Uvod u filozofiju 3. Problemi