Вера Радека
Вера Радека рођена је 1949. године у Сарајеву. Школовала се у Слатини (бивша Подравска Слатина, у Републици Хрватској). Завршила је средњу економску школу, а након доласка у Београд, 1967. године, радила је у електронској индустрији. Писањем поезије почела је да се бави у својим педесетим годинама и, како песникиња сама каже, то је био њен одговор на трагичне животне околности у друштву и породици. Њен син јединац, Горан Радека, положио је свој млади живот за одбрану отаџбине. Oбјавила збирке песама „Знам да никад не смем стати“ (2023), „Луна ми је сведок“ (2024), „Чувам те Истанбуле“ (2024) и путопис „Сећања и осећања“ (2024). Члан је Песничког друштва „Раде и пријатељи“. Живи у Београду.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Сто песама за Максима
Приче из белог града
Поглед из оштрог угла
Кућни праг
Свети Сава
Ходам по дуги
Путопис; занимљивости из Француске, Либије и Ирака
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Одјеци Шурманачке јаме
Sećanja i osećanja