Вера Радека
Вера Радека рођена је 1949. године у Сарајеву. Школовала се у Слатини (бивша Подравска Слатина, у Републици Хрватској). Завршила је средњу економску школу, а након доласка у Београд, 1967. године, радила је у електронској индустрији. Писањем поезије почела је да се бави у својим педесетим годинама и, како песникиња сама каже, то је био њен одговор на трагичне животне околности у друштву и породици. Њен син јединац, Горан Радека, положио је свој млади живот за одбрану отаџбине. Oбјавила збирке песама „Знам да никад не смем стати“ (2023), „Луна ми је сведок“ (2024), „Чувам те Истанбуле“ (2024) и путопис „Сећања и осећања“ (2024). Члан је Песничког друштва „Раде и пријатељи“. Живи у Београду.
Сунчани поздрав
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Филип
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Љубави у доба короне
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
На крилима Урила
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
The Ray of the Microcosm
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
На удици
Српски културни наратив
Кипар, историјат уједињења
Само за љубав
И крв је горела
Српско-турски рат 1912.
Тетоважа ума
Травничке свјетиљке
Проповед
Похвала међу рекама
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Француска надахнућа
Епископија захумско-херцеговачка
Сабрана дела Бошка Ломовића
Čuvam te Istanbule