Вера Радека
Вера Радека рођена је 1949. године у Сарајеву. Школовала се у Слатини (бивша Подравска Слатина, у Републици Хрватској). Завршила је средњу економску школу, а након доласка у Београд, 1967. године, радила је у електронској индустрији. Писањем поезије почела је да се бави у својим педесетим годинама и, како песникиња сама каже, то је био њен одговор на трагичне животне околности у друштву и породици. Њен син јединац, Горан Радека, положио је свој млади живот за одбрану отаџбине. Oбјавила збирке песама „Знам да никад не смем стати“ (2023), „Луна ми је сведок“ (2024), „Чувам те Истанбуле“ (2024) и путопис „Сећања и осећања“ (2024). Члан је Песничког друштва „Раде и пријатељи“. Живи у Београду.
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Путују речи
Из дневника о прочитаним књигама
Не знам, још увек
У срцу споменар
Пут до истине
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Пјесме
Случај сликара Мијушковића
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Кобни дани и хор мртвих душа
Pregled shvatanja politike
Срећа преплетена трњем
Док неба буде
Не тражим да знаш
Листања
Сновања
Звјездани вијенац изнад планине
Пољубне и погубне песме
Очи Симониде Лепе
На раскрсници, књига друга
Пут у Криводо
Капетанова сабља
¿Qué diría Che?
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Манифест - песме очаја
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Generatorska lingvistika
Вилин коњиц
Čuvam te Istanbule