Недељко С. Попара
Недељко Неђо С. Попара рођен је 1939. године у засеоку Милене крај Ђаковице, у породици херцеговачких насељеника. Као избеглице провели су Други светски рат у Херцеговини, село Кукричје, Билећа, где је Неђо започео основну школу на Дивину. Од 1950. године живео је у Сечњу у Банату и тамо завршио Осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани, након које је добио службу у Београду, где и данас живи с породицом – супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом, снахом Драгицом и унучићима Митром и Мирјаном.
Током службе у Београду похађао је гимназију и завршио Филозофски факултет, на коме је дипломирао на групи социологија, затим последипломске студије на Факултету политичких наука (смер социологија културе) и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војностручним публикацијама из области друштвених вредности, морала војске, војног васпитања и образовања, социологије рата, војне организације, информисања, пропаганде и др.
Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године, највише радећи на пословима информисања и пропаганде. Активно је учествовао у покретању и издавању корпусног листа „Херцеговац“, сарађивао у војној и цивилној штампи и објавио поему „Херцеговина“.
Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије, не прекидајући сарадњу с командом Херцеговачког корпуса, посебно његовим Прес-центром, ни по пензионисању 1997. године.
Посебну љубав гаји према народној поезији и гуслама и често је певао борцима на положајима, као и на разним приредбама и свечаностима. Био је први главни и одговорни уредник листа „Гусле“ (1998. до 2002), који је издавао Савез гуслара Србије, као лист свих гуслара српског народа у отаџбини и расејању.
Током боравка на херцеговачком ратишту, колико су му дозвољавале прилике, непрекидно је пером и камером бележио догађаје и збивања, како на самом ратишту, тако и оне битне у вези с ратиштем, у ужем и ширем окружењу, из којих је касније настала обимна двотомна књига под насловом „Записи искоса“ у издању Удружења Срба из Херцеговине у Војводини у Новом Саду и „Просвјете“ – одбори у Билећи и Гацку, 2007. године.
Објавио је и песничку трилогију под насловом „Снови и мостови“ – „Из сновијанума“, „Кад је колијевка звала“ и „И би што није могло бити“ (2010), два обимнија епска спева „Којекуде – Срби у памет се“ (2011) и „Српски народ од свога постања, у жижи је светског битисања“, збирке песама „Из оних дана“ (2014) и „Помени“ (2015), затим књигу „Преци потомцима“ (2017) и песничку књигу – „Косово и Метохија – српска баштина“ (2019). Био је координатор редакцијског тима књиге „Херцеговачки корпус Војске Републике Српске – Прилози за монографију“ (2017).
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Одлазак
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Прсти лудих очију
Linije sreće
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Мирис зрелог жита
Тетоважа ума
Браћа Хајдуковићи
Кућни праг
Карађорђе и први српски устанак
Из Божијег врта
На ручку са животом
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Поруке љубави краљице Итаке
Потапање ветра
Сунчани поздрав
Prošle noći
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Елегије
Цвијета
Пивска сновиђења
На трагу манастира Детлак
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Растанак на Палама
Којекуде – Срби у памет се