Борислав Гаврић
Борислав Гаврић (1936–2019) рођен је у Ораховици, општина Лукавац, БиХ. Завршио Филозофски факултет у Сарајеву. Објавио десетак књига поезије за децу и одрасле, књигу приповедака „Човјеков пјев у времену“ и романе: „Оноземаљци“, „Између барикаде и кристалне дворане“, „На царској цести“, „Цвијет Руже Шимширове“ и „Учитељица“. Објавио монографију „Ораховица на Озрену“. Добитник је награде „Кочићево перо“ (2003); прве награде „Вукови ластари“ (2007); прве награде Прљаче, Дервента (2013). Носилац је Златне значке Краљеве круне и звања Српски витез. Члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске и редовни члан Матицe српске Нови Cад.
Дневник Леоне Југин
Сунчани поздрав
Слике и сећања
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Тетоважа ума
Луча микрокозма
Pregled shvatanja politike
Прекинуте љубави
Beograd nikad i sad
Седам јеврејских прича
Смијешано најлакше се пије
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Пут према изгреву сунца
Нова овидљавања
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Црнотравац
Косово и Метохија – српска баштина
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Смрт, буђење
Јелена, мајка које нема