Аутор анализира рецепцију лика и дела Карађорђа Петровића у Русији у 19. веку. Износи виђења руских историчара и хроничара о Карађорђу и легенде о њему, описује начин на који је примљена његова погибија у руској јавности, даје занимљиво сведочанство о Карађорђевом војном логору из пера Ф. В. Булгарина, саопштава податке из Надеждинове биографије Карађорђа и аспекте Стурдзине контроверзе о Карађорђевој Србији итд.
Књига је јединствена у српској историографији јер први пут доноси на једном месту целовите податке о руском виђењу устаничке Србије, Карађорђа, геополитичких и друштвених импликација српског устанка за Балкан и положај Османског царства, те последично и Руског царства у новој расподели моћи, као и односу званичне Русије и јавног мњења о деветнаестовековној Србији, која је умногоме рачунала на руску помоћ.
Znam da nikad ne smem stati
Само за љубав
Напукла земља. Лична прича о Босни
Здраво, како је на земљи
Одсјај душе
Пут према изгреву сунца
Шаљиве народне приче
Вук у ратној причи
Сребреница, геноцид над истином
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Сабрана дјела, Пад Крајине
Смоква у Београду
Сто песама за Максима
Порука мудрог зеца
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Учитељица
Детлак – село између двије ријеке
Школе у држави Немањића 