„Шеста књига песама Оливере Шестаков доноси нам њену, сада већ увелико препознатљиву, поетику. Грађевину коју је градила у претходних пет књига подигла је на нови ниво. И то какав! У златној смоли ћилибара је снажна лирика, сензибилна, дубоко емотивна, али и рефлексивно промишљање о бивству, а у првом циклусу, посебно о васколикој тајни смисла песмовања, градинарења речи… Песникиња већ у уводу ове књиге објашњава читаоцу да је песма само мост између њих, пружене руке преко провалије различитости. Док зида зидове од речи пита се: Да ли песмом / као веслом / могу да стигнем / до обале?
Оливерини стихови су пријемчиви ширем читалачком кругу, јер песникиња, пре свега, дели најтананије трептаје своје поетске лире на свима разумљив начин, али испуњавајући највише књижевне и естетске критеријуме. Само они прави, исконски песници знају да направе синергију између то двоје, што је услов за општеприхваћеност нечијег песништва. Нема у Оливериној поезији много истраживања ни херметичности ни покушаја да се дође до неких нових праваца и изама, чему су склони многи савремени песници, а што за крајњи резултат доноси слабу читаност и увођење поезије у неке елитистичке кругове. Права, исконска поезија, она коју ствара Оливера Шестаков се пише, пре свега, да би била читана.” (Из рецензије Васе Радовановића)
Одлазак
Додир душа
Не тражим да знаш
Не знам, још увек
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Папирна марамица
Слика
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Несањане приче
Причај бако још
Мамино ја
Сребреница, геноцид над истином
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1 