Истакнута ликовна уметница и песникиња Љиљана Манзаловић, у поеми У царству вилиног коњица изванредним мисаоним узлетима претражује вечну тему љубави. Са истанчаним осећајем за меру, са стваралачким смислом за емотивне нијансе, песникиња исписује стихове као да ниже бисере. Уз обиље лирских детаља обликује чудесни свет љубави и духовног ероса, романтичан и бајковит.
На мотиве љубави у поезији Љиљане Манзаловић посебно је указао Милован Витезовић надахнутим речима: „У питању је песнички дар који карактерише веома сензибилан рафинман. Песнички ‘верују’ Љиљане Манзаловић одређују емоције, и то оне емоције најплеменитије врсте, љубавне емоције из којих се све рађа“. Витезовић као изузетну врлину истиче да песникиња пише „једноставно и тајновито“, што је, у ствари, велики комплимент њеној поезији. „Ту једноставност и тајновитост Манзаловићева постиже непосредно, без превише песничких украса, исказујући у чекању и додиру, у слутњи и збиљи, женину жељу за вољеним човеком, представљајући је великом као сам живот.“
Љубав је најсигурније уточиште, али истовремено и дивно сведочење о тежњи Љиљане Манзаловић да досегне исконску лепоту, и као песник и као сликар. Њена поема, испевана у славу љубави, поседује све оне уметничко-естетске квалитете који јој обезбеђују лепо место у савременом љубавном песништву.
Поруке љубави краљице Итаке
Трагови прошлости
Песник и песма
Ипак у небо погледам често
Писмо галебу
У златној смоли ћилибара
Невеста на прагу
Проблеми, писци, дела VII
Мајка у пољу камилице
Ликови жена у Андрићевом делу
Гласно ћутање
Импулси и утисци
Нова овидљавања
Књижевно дело Милоша Црњанског
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Ћирило и Методије
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике 