„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Pregled shvatanja politike
Кроз живот
Црвени руж
Да се прича и памти
Filozofija politike II. Moć i moral
И крв је горела
Звјездани вијенац изнад планине
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Из дневника о прочитаним књигама
Завет љубави
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Moć i moral 1. Političko umeće
Буњин село
¿Qué diría Che?
Мирис бадема у Камбоџи
Терор над Србима у Горажду
Сребреница, геноцид над истином
Запис о Јовану
На раскрсници, књига друга
У хоризонту филозофске историје 