„Велики пријатељ мога оца био је обућар Обрен Глоговац. Он је правио ципеле београдској господи. Ђонови тих ципела су додиривали калдрму Кнез Михаилове улице, а пјесме Божидара М. Глоговца додирују небо.“ (Момо Капор)
„У пјесмама Божидара М. Глоговца има нешто наздравичарски здраво, нешто непатворено – дјевојачки чедно. И савремене ће се, модерне и постмодерне пјесме једном читати као старинске и анахроне, а не зна се шта ће у њима претећи. У пјесмама Божидара М. Глоговца претећи ће доброта.“ (Pајко Петров Ного)
Незаборав
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Месец у коси
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Žena u žrvnju
Дневник Леоне Југин
Сви Адамови гријеси
Учитељица
Праскозорје
Завичајни записи
Егзибициониста и други
Sama među ljudima
На пртинама старине
Како, Вуче, деца уче 