„У овој, најновијој збирци песама Слике и сећања, четвртој по реду, песник нам са сигурношћу открива праву истину о себи. Већ самим насловом каже да су све песме ове збирке аутобиографски записи настали по сећању песниковом, а песме говоре да је то сећање на родно село и детињство проведено у њему. Оно што се у песмама ове збирке одвија углавном је проживљен песнички доживљај.
Пред очима су нам слике лепо опеване природе, сеоске идиле вечерње, па и о ораницама сазнајемо из самих песама. Песник једноставно препричава своје искуство песмом, а ми уживамо у тим песмама јер песмом можда и најбоље можемо истински прихватити неко искуство као своје и претворити га у праве слике ока и доживљаје кроз које тако и сами, читајући стихове, пролазимо.“ (Из поговора Тање Прокопљевић)
Обећала сам себи
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
У хоризонту филозофске историје
Бијела лица несаница
Приче
У времена кругу
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Прави Сремац има три шешира
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Злочини над Србима у Великом рату
Док се не јаве пијетли 