Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
На трагу манастира Детлак
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Узајамни односи живог света
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи 