Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Ена са насловне стране
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Заклон
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Аспекти филозофског промишљања историје
Сложио чича стотину прича 