„Књига Војислава Новића Само ја знам је психолошки приказ трагедије и голготе главног лика, у вријеме распада бивше Југославије. То је потресна исповијест учесника страшног страдања, свједока догађаја и лојалног грађанина. Казивање главне личности дочарава борбу за голи живот у вријеме кад се судило без суда, осуђивало без кривице, кад си био крив што си жив, а опасан што си свједок зла.
Парадокс и апсурд је што је главна јунакиња, откад зна за себе, живјела узорним животом, издигла се из средине узорним понашањем и стрпљивим радом, одричући се свега привлачног и замамног ради бољег сутра које је крунисала дипломом професора. То је био големи успјех за оне који су рођени неку годину послије Другог свјетског рата, у сиромашним срединама, и у породицама са доста дјеце а са мало плодне земље. Јунакиња је, уз то, рано остала и без једног родитеља.
У ратном вихору који је деведесетих година захватио бившу Југославију, трагично је пострадала и проживјела злу судбину само зато што је Српкиња. Њена потресна казивања свједоче о злој судбини српског народа у Хрватској у то вријеме. Многи су прошли и горе од ње јер нису извукли ни живу главу.“ (Из поговора Драгице Ђекић)
Ловац
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Родослов здувача
Приватни час историје
Не знам, још увек
На трећој тераси
Учитељица
Црвени руж
Срећа преплетена трњем
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Prošle noći
Sećanja i osećanja
Како, Вуче, деца уче
Ена са насловне стране
Филип
Француска надахнућа
Док неба буде
Пјесме из 1901.
Кућни праг
Завет љубави
Ђевич камен
Шума савијеног дрвећа
Љубавно пијанство
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Лилитин скок – Прыжок Лилит 