„Ако желимо да најближе жанровски одредимо ову књигу, што није једноставно, можемо се сложити да је она, пре свега, аутобиографског карактера. То нас доводи до малог парадокса и питања – како да све те поменуте књижевне особине дела подведемо само под аутобиографију? Њен наслов Пасијанс или стрпљење изванредно је одабран. Иако је књига пуна примера коришћења многих других књижевних жанрова, она ипак, по структури, распореду одредница, унутрашњој драматургији, језику и стилу припада мемоарско-романескној књижевности.
Наша ауторка у својој зрелој доби, сећајући се својих драгих, али и оних других, сећајући се људи и места у којима је живела и боравила, сећајући се догађаја и судбина, али и повезујући их са садашњицом и актуелним догађањима, ствара своју посебну аутобиографију, пишући о другима. Пре свега, о местима која су за њен живот била пресудна, али и брату Јовану, породици, људима, нарочито онима који су је инспирисали. […] Ауторка пише језиком којим говоре Срби из Kрајине, а то је језик којим она савршено влада и аутентично казује своје мисли. То је леп и редак пример очуваног српског новоштокавског дијалекта ијекавског изговора.“ (Из поговора Срђана Мијалковића)
Клон
Кад вратнице шкрипну
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
У златној смоли ћилибара
Срицање облака
Звјездани вијенац изнад планине
Несањане приче
Ширином ме притишће равница
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Шта те боли, Јупитере?
Сербская православная церковь в Дубровнике
Српско-турски рат 1912.
Приче о истинама
Скит
Alone and On My Own 