Средишње место збирке песникиње Светлане Мићуновић заузимају родољубиве и љубавне песме. Песникиња преиспитује себе у односу на свет и време. Иако тематски различите, песме се ослањају једна на другу и граде уверљив и блистав песнички дом. Има у овим песмама и стражиловског бола и метафизичке студи, националног осећања, љубави, стоицизма. Богата лексика и обиље симбола изводе читаоца из трошности и пролазности света и враћају у стање сна и наде.
МЕТОХИЈА 2
Божури косовски укопани
Марширају кроз поља
До уснулих а живих
Не дајте не дајте
Вришти болно црвенило
Поцрвенеле чак и булке
На згариштима
Од срамоте и бунила
Изабрана проза и поезија
Кипар, историјат уједињења
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Život i poezija Mubere Pašić
Епископија захумско-херцеговачка
Импулси и утисци
Knjiga o Mostaru
Сложио чича стотину прича
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Studies on English and Serbian Language
Прави Сремац има три шешира
Прокине приче
Добрички цветови
На обалама историје савременог света
Песме и пјесме
Два крста и једна крв
Зрење
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Вредновање књижевног текста
Чистачи
Ипак у небо погледам често
The Keys to Life
Ко смо – одакле смо
Последњи снег
Док се не јаве пијетли
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади
Обећала сам себи
Школе у држави Немањића
Запис о Јовану
Писмо галебу
Двострукe рефлексиjе
Бешчашће ближњих
Знамења старе Херцеговине
Српска православна црква у Дубровнику
Сеоски адресар за мање упућене
Заблуде и истина о „Цркви босанској“ 